“Celicni zakon trzista kaze da potraznja odredjuje ponudu.” -The Economist
Rat u avganistanu: Droga, pranje novca i bankovni sistem
Avganistan, ova zemlja je situirana na veoma znacajnom raskrscu koji vodi prema centralnoj aziji, indijskom pod-kontinentu i bliskom istoku. Ono je geo-strateski i ekonomski veoma vaznoi iz vise razloga.
Prvo, Avganistan je glavni geo-strateski cvor koji zgodno pokriva bokove Irana, bivse sovjetske drzave i kinu. Njena lokacija je uvek bila znacajna. Vecim delom njene istorije ona je bila prelaz za ulazak prema Iranu, indiji i kini. Kasnije, od vremenena nezavisnosti od irana, avganistan je postao tampon-drzava izmedju irana, carske rusije (kasnije sovjeta), (britanske)indije i pakistana. Avganistan je idealno mesto da se stavi klin izmedju najvecih Evroazijskih sila i da se uspostavi trajna vojna prisutnost za buduce operacije u evroaziji.
Drugo, avganistan prestavlja stepenik u energetsku bogatu centralnu aziju, jer zaobilazi teritoriju irana, rusku federaciju i kinu. Ovo je veoma vazan faktor jer strane trupe kakve su americke ili britanske mogu upotrebiti avganistan za izbegavanje rivalskih sila. Energetski koridor koji prolazi kroz Pakistan i avganistan od nafthih i gasnih polja turkmenistana i centralne azije je oduvek bio veliki projekat za ameriku i njene kompanije vec godinama.
Vojne misije NATO snaga pod oznakom International Security Assistance Force (ISAF) su koncentrisane u jugozapadnom i severozapadnom avganistanu gde ce se i naci strategiski vazan koridor za prolazak naftne i gasa od centralne azije do indijskog okeana.
Pre 11 septembra 2001, Washington je vodio pregovore sa talibanskom vladom sa namerom za osiguranje ovog vaznog koridora.
Americki energetski interesi u avganistanu imaju direktan uticaj na post-talibansku politicku strukturu. Avganistanski predsednik Hamid Karzai je bio izabran od strane americke vlade (December 22, 2001) i “medjunarodne zajednice”. Ovu odluku je bila doneta kao rezultat lobiranja kompanije Union Oil Company of California (UNOCAL). Karzai ne samo sto je bio njihov radnik, vec je i bio saradnik talibanske vlade, u pregovorima oko konstrukcije predlozenog trans-avganistanskog koridora. U stvari, nekoliko zvanicnika UNOCAL-a, kakvi su Zalmay Khalilzad1 su postavljeni kao specijalni izaslanici americke vlade i u avganistanu i u okupiranom iraku.
NATO ofanziva u zapadnom delu avganistana se moze sagledati kao osiguranje teritorija na kojima ce se graditi geo-strateski naftovod od centralne azije do Pakistana preko avganistana.
Cak je bilo i planova da se rekonfigurise zajednicka granica avganistana i pakistana da bi se olaksao protok nafte i gasa iz centralne azije do obale indijskog okeana. Jednom sagradjen, naftni koridor i terminali na indijskoj obali ce prestavljati veliku pobedu nad konkurentima kakvi su rusija, indija, kina i iranom. Ovo bi bila druga pobeda posle otvaranja terminala Baku-Tbilisi-Ceyhan (BTC), drugog koridora koji zaobilazi rusiju, iran i kinu.
Kontrola avganistana je vitalna u odlucivanju buducih balansa snaga u centralnoj aziji i evroaziji, tako da onaj ko kontrolise avganistan ima snaznu polugu u bogatom delu evroazijskih masiva.
Trece, avganistan prestavlja znacajan region za proizvodnju opiuma, koji hrani crnu berzu narkotika izvan avganistana. Ovo je znacajno posto nezakonita trgovina narkotika je klasifikovana kao treca po obimu prometa i to gledajuci globalno odmah posle nafte i oruzja.
Polu-zaboravljeni opiumski ratovi
Opium i ilegalni narkotici su igrali relativnu nepoznatu ulogu, ali ipak istorijsku i centralnu ulogu u svetskoj ekonomiji i medjunarodnim odnosima. Nekoliko znacajnih ratova je pokrenuto zbog opiuma. Britanija i njene kompanije su najvise pokazivale interes za trgovinom droge. Jedna od tih kompanija je bila British East India Company (BEIC). India je bila upravljana od strane ove kompanije. U sustini interesi njihovih korporacija i njihove vlade su bili zajednicki te su se i preklapali.
Cele kulture i nacije su gledajuci istorijski bili izvitoperene i promenjene da bi se udovoljile latentne i sakrivene zelje britanskih ekonomskih krugova. Britanski ekonomski interesi su prisilno promenili mnoge zajednice i mesta. Na primer, britanci su prinudili irance da umesto svoje kafe piju njihov caj. Iranska zajednica je odustala od svog nacionalnog pica kafe za caj koji je dolazio iz indije jednostavno jer to bio ekonomski interes britanije. Do dana danasnjeg, iranske kafane se nazivaju “kafane” ali prevashodno sluze caj
Na dalekom istoku i jugoistocnoj aziji, opium je bio sastavni deo trgovine sa evropom. Na vrhuncu te trgovine, sredinom 1880, opium je bio jedan od najvrednijih roba u medjunarodnoj trgovini. Britanski izvoz opiuma iz indije je sistematski doprineo slabljenju kineskog otpora prema stranim kolonijalnim silama i balansiranju trgovinskog deficita koje je britanija imala sa kinom.
Britanske korporacije upravljajuci indijom ne samo sto su uspele da prisile kinesku vladu da se rasplamsa zavisnost od droga, nego su i prisili indijske farmere da samo gaje opium. U stvari uzgoj opiuma je bila nenormalna praksa medju indijskim farmerima. Britanci su efikasno naterali mnoge indijske farmere da postanu zavisni od uzgoja opiuma kao nacin prezivljavanja. Lokalne ekonomije mnogih zajednica u indiji su sistematski bile sputane od uzgoja redovnih kultura za prehranu zarad prodaje onog sto su britanski trgovci hteli da otkupe, a to je bio opium. Kulture za prehranu su davale farmerima izvesnu formu autonomije u odnosu na trziste i garantovale opstanak dok su ih novcane-kulture (opium) napravile zavisnim u odnosu na britanske interese. Tako se indija duboko zakopala u britansku kontrolu i eksploataciju od strane britanskih kompanija.
Jedan od razloga kolapsa kineskog carstva je bilo britansko sponzorisana trgovina drogom i zavisnost od nje u aziji. Zavisnost od droge je postalo neverovatno u kini i uskoro su kinezi bili prinudjeni da zabrane upotrebu opiuma za svoje stanovnistvo zbog razarajuceg efekta na njihovo drustvo, zdravlje, produktivnost, ekonomiju i kulturu.
Opium je bio veoma vazan za britance. Zavisnost od droga je takodje upotrebljavano za eksploataciju stanovnista i njihovih ekonomija. Zarada od opiuma je bio veoma znacajan i unosan za britance do te mere da su objavili rat kini jer su ovi uveli zabranu na trgovinu opiuma. U sustini objavili su nepravedan rat kini.
Kinesko carstvo je samo potvrdilo zabranu uvedenu jos 1799, ali su britanske kompanije i trgovci jednostvavno ignorisali zabranu i nastavili sa uvozom u kinu. Zabrana je dovela do kriminalizacije trgovine i do drasticnog porasta cene.
Situacija u kini je uporediva sa prohibicijom alkohola koja je bila u americi od 1920 do 1933, sem sto je trgovina droge u kini imao duboki uticaj na kinesko drustvo oticanjem kapitala. Tokom 1830-ih, vrednost opiumskog izvoza je daleko nadmasio medjunarodni izvoz caja. 1838 uvedena je smrtna kazna za sve kineske drzavljane koji poseduju ili trguju drogu. Cak i tada, britanci su bili izuzeti od kaznenog zakona jer je kineska vlada nije zelela da stvara probleme sa britancima. Tokom 1838-1839 kineske vlasti nisu imale vise izbora, nego da uvedu zakon kojim ce se zabraniti unos opiuma koji su sirile britanske kompanije i trgovci sa punom podrskom njihove vlade. Kina je krenula putem ekonomskog ambisa jer su kineske rezerve zlata i srebra upotrebljavane za kupovinu opiuma, sto je dovelo do enormnog odliva kapitala iz kine u britaniju. Kinezi vise mogli sebi da priuste da tolerisu britansku narko industriju. Kinezi su odbili da prihvate bilo kakav nov uvoz narkotika u svoju drzavu koje je sprovodila britanska vlada ignorisuci i krseci kineske zakone.
Britanija je objavila rat kini 1939 i poslala je svoju ratnu mornaricu i trupe iz indije. Kina je bila porazena i primorana da potpise nepravedan ugovor o miru, ugovor iz Nanjinga (1842). Ovo je dovelo do novog talasa eksploatacije kineza i drugog rata. Drugi opiumski rat je vodjen zbog ugovora iz Nanjinga i on je doveo do potcinjavanja kine stranim kolonijalnim silama, ukljucujuci stacioniranje stranih trupa u kinesku prestonicu, prepustanje Hong Konga i Macaa te gubitka dela teritorija.
Lord Palmerston, britanski premijer, je dao vaznu izjavu u vezi potpisivanja primirja u Nanjingu na kraju prvog opiumskog rata koja samo potvrdjuje vaznost narkotika u britanskoj ekonomiji:
“nema sumnji da ce ovaj dogadjaj koji ce stvoriti epohu progresa civilizovanog dela ljudske vrste, voditi racuna o najvaznijim komercijalnim interesima engleske.”
Nasledstvo opijumskih ratova na moderni avganistan
Istorijski, unosna trgovina drogom sponzorisana od strane britanije u 19 veku je stvorila osnovu za opiumsku i heroinsku industriju u danasnjem modernom avganistanu, koji danas proizvodi 92% svetskog heroina.
Gajenje je zapoceto u zlatnom trouglu (Laos, Burma, Thailand) u jugoistocnoj aziji kao i u drugim delovima ovog regiona. Zavestanje opiuma u avganistana je rezultat istorijske trgovine droge od strane britanske imperije i razarajuceg sovjetsko-avganistana rata koju su inicirali Pakistan i amerika. Tokom sovjetske invazije avganistana je zapoceta znacajna komercijalizacija i sadjenje maka, ovo je podrzano i zasticeno od strane pakistanske i americke obavestajne sluzbe. Roba je bila namenjena zapadnom trzistu.
Medjunarodna trgovina droge: Trziste droge
Ako su u proslosti, britanija, holandija i portugalija aktivno ucestvovale u podrsci narko-trzistu, sta ih to sprecava da ta cine i danas, naracito ako se zna koji se mamutski profiti koje stvara ova industrija.
Ekonomski principi zasticeni od strane britanske vlade tokom opiumskog rata su istovetni i danas. Nelegalne droge su jos uvek roba koja sluzi kao komponenta u medjunarodnoj razmeni. Opium iz avganistana sacinjava veliki deo svetskog narko trzista danas, koja se procenjuje po analizi UN na otprilike 500-600 milijardi dolara.
Narkotici su instrument americke spoljne politike, koji takodje pruza veliku podrsku zapadnoj ekonomiji. CIA u saradnji sa ostalim agencijama, kao sto su pakistanska ISI radeci zajedno u avganistranu su postavile tajne operacije koje pomazu trgovini droge:
“Nas zakljucak ostaje da glavna meta u efikasnom suzbijanju trgovine treba da bude sam Washington, a narocito njihove veze sa korumpiranim narko-vezama sirom sveta. Mi smo dokazali da su tajne prekomorske akcije koje je vodio Washington bili glavni faktor u generasinju opsteg obrasca dotoka droga u SAD-u, gde smo naveli vietnamsku generisanu epidemiju tokom 60-ih te avganistansku epidemiju tokom 80-ih koje su analogne glavnoj temi ove knjige: eksploziji kokainskog prometa u srednjoj americi tokom Reagan-ove ere nastaloj zbacivanjem nikaragvanskih sandinista. (Kokainska politika: Kokain, Oruzje i CIA u centralnij americi, , Jonathan Marshall i Peter Dale Scott, April 1998)
Michel Chossudovsky je pojasnio ekonomske mehanizme koji stoje iza trgovine droge:
Na osnovu racunica iz 2003, trgovina drogom prestavlja “trecu po redu globalnu robu po obrtu kesa odmah posle nafte i oruzja”
(…)
Avganstan i kolumbija su najvece ekonomije za proizvodnju narkotika na svetu koje napaja svetsko podzemlje. Obe zemlje su tesko militarizovane. Trgovina drogom je zasticena. Opsirno je dokumentovano da CIA igra centralnu ulogu u razvitku latino-americkog i azijskog trougla
MMF procenjuje globalno pranje novca izmedju 590 i 1500 milijardi dolara godisnje, sto prestavlja 2-5% bruto globalnog proizvoda GDP (Asian Banker, 15 August 2003). Najveci deo novca koji se opere MMF procenjuje da pripada trgovini drogom.
(Who benefits from the Afghan Opium Trade?, Global Research September 21, 2006)
Uspon opiuma pod okriljem NATO-a u avganistanu
U ekonomskom smislu potraznja je ono sto kreira ponudu. Ponuda opiuma i heroina su u stalnom usponu. Ovo se sve desava pred nosom NATO trupa. NATO tvrdi da tolerise odredjeni uzgoj opiuma da ne bi inicirali nasilje protiv njih.
Avganistan mora biti demilitarizovan. Da bi se ovo postiglo ne treba aktivna vojska, vec korenito zabraniti prisustvo oruzja, ovo ce najvise doprineti suzbijanju trgovini narkoticima. Export narkotika je to sto potstice uvoz oruzja u avganistanu.
Industrija vredna vise milijardi dolara u avganistanu mora biti adresirana. Umesto eliminacije trgovine droge, strano vojno prisustvo je obnavlja i podpomaze.
NATO kao institucija je postao saucesnik u velikom poslu narko trgovine i kriminalnih aktivnosti. Opium ne samo sto nije reduciran, vec u stvarnosti cifre pokazuju da je u porastu. Ovo se sve desava pred ocima NATO snaga sto je potvrdilo nekoliko nezavisnih media.
Zavet da se eliminise opium i heroin nije izvrsen, vec se krupno rusi
Avganistan je centar u medjunarodnoj proizvodnji i trgovini droge. Prema UK Guardian-u (October 3, 2001) britanski premijer Tony Blair je prestavio anglo-americku invaziju avganistana pod kontrolom talibana kao namera da se iskoreni trgovina droge. “Talibansko oruzje je placeno zivotima mladih britanaca koji danas kupuju njihovu drogu na britanskim ulicama. To je drugi razlog zasto taj rezim treba iskoreniti.”
Opravdanje za rat koje je iznalazio britanski premijer za javno mnenje je samo retoricko, i imao je za cilj pridobijanja istog. Izjava Tony-a Blair-a je ironicna jer britanske i NATO su dozvolile razuzdano gajenje opiuma u avganistanu koji je pod njihovom potpunom kontrolom.
Britanski premijer je moralno odgovoran za iznetu izjavu i zavet, on je krivac za nehat i zbog zrtvovanja britanskih zivota. Obustava gajenje opiuma radi spasavanja britanskih je upotrebljeno kao opravdanje invazije avganistana 2001 godine. Invazija nije doprinula suzbijanju proizvodnji opiuma, vec suprotno.
Pranje novca i medjunarodne banke
Medjunarodni monetarni fond (MMF) je napravio izvestaj u kome se kaze: “ukupna kolicina novca koja se opera u svetu moze biti negde oko 2-5% bruto globalnom proizvoda (Gross Domestic Product – GDP). Upotrebljavajuci statistiku iz 1996, ovi procenti ukazuju da pranje novca varira izmedju 590 i 1500 milijardi dolara.
Pranje novca u sjedinjenim americkim drzavama i uopste gledajuci sire medjunarodno je kljuc problema. 91% od milijardi dolara koji se potrose na kupovinu kokaina ostaje u americi. On se deponuje u americki i kanadski bankovni sistem. Trgovina droge pomaze akomuliranju cvrstih valuta u americkoj i kanadskoj ekonomiji.
Obim pranja novca u americi se moze shvatiti na osnovu toga da je prakticno svaka novcanica u opticaju sadrzi “mikroskopski trag” kokaina. Ovo nije puka urbana legenda, vec verifikovana cinjenica podrzana od strane naucnika, forenzicara i FBI-a. Tragovi kokaina na svakoj americkoj novcanici oznacava intenzivnu upotrebu kesa kao osnovnog sredstva placanja u poslovanju sa drogom.
Najveci deo pranja novca se obavlja kroz medjunarodne komercijalne banke. Pranje novca u domacim americkim bankama se procenjuje na oko 100 milijardi. Ovo ukljucuje nekoliko najvecih americkih finansijskih istitucija.
Bankovni sistem u severnoj americi i zapadnoj evropi sluze kao mesta na kojima se akomuliraju cvrste valute ostatka sveta kao jedan veliki sifon za prikupljanje cvrstog kapitala.
Cesar Gaviria Trujillo, bivsi predsednik kolumbije i bivsi generalni sekretar organizacije americkih drzava je izjavio: ‘ako je kolumbija krupna riba u trgovini drogom onda je amerika kit” i zahtevao je od americke vlade da se obustavi pranje novca u samoj americi i da stave vise resursa za obustavu konzumiranja opijata u americi.
Pakistanska vojska i njohovi oligarsi takodje profitiraju od medjunarodne ekonomije droge. Prema pisanju novinara Rahul Bedi-a: “osim sto kontrolisu Pakistan direktno i indirektno od vremena nezavisnosti od indije i sto kontrolisu nuklearnu silu, vojska ostaje najveci i najunosniji konglomerat biznisa.”
Raoolf Ali Khan, pakistanski prestavnik u komitetu UN za narkotike je rekao 1993 godine: “ne postoji nijedan deo pakistanske vlade gde nije prisutno korupcija zasnovana na drogama”, te je i sama CIA, zloglasna organizacija koja takodje stoji iza medjunarodne trgovine drogom, dala izvestaj za americki kongres 1994 da je heroin postao “zivotna krv pakistanske ekonomije i politickog sistema”
Veza izmedju Kosova i NATO trupa u avganistanu
Pranje novca, trgovina droge i trgovina nelegalnog oruzja su vrlo tesno povezani i formiraju medjunarodno trojstvo. Na balkanu je ovo pocelo kriminalizacijom albanske drzave (Republika e Shqipërisë) i kasnije Kosova.
Kosovo i albanija igraju veoma vaznu ulogu u evroazijskom koridoru narkotika. Prakticno nezavisna srpska provincija Kosovo, uglavnoim nastanjena etnickim albancima, ima cvrste veze sa NATO trupama u avganistanu. Kosovo je bitan elemenat u opiumsko-heroinskoj relaciji Azija-Evropa i sluzi kao odskocna daska za evropsko trziste narkotika. Obe drzave, avganistan i Kosovo su pod anglo-americkom dominacijom, “demokratizacijom”, pod procesom “izgradnje nacije”, sa americkim bazama na njihovoj teritoriji i u orbiti NATO snaga.
Bivsa jugoslovenska republika makedonija i albanija koje su prezasicene narkoticima i oruzjem su takodje deo Evroazijskog koridora droga.
Droga i oruzje proticu u suprotnim pravcima. Oruzje ulazi u koridor, dok droga iz njega izlazi.
Kosovski centar narko-industrije je vredan vise stotina milijardi dolara godisnje u transportu i razmeni.
Oslobodilacka vojska kosova (KLA ili UCK na siptarskom) i njeni saradnici u albaniji, makedoniji, italiji, grckoj i turskoj igraju vrlo vaznu ulogu u trgovini drogom. UCK je posrednik u toj trgovini. Oni koriste onaj deo razradjene procedure trgovine da bi sebe naoruzali i da bi sebe pozicionirali kao glavnog kontrolora obicnog zivota na kosovu, u siptarskom delu zapadne makedonije i albaniji.
Kriminalizacija Balkana: Kako je lansirana industrija narkotika.
Prema pisanju Chossudovskog (The Globalization of Poverty and the New World Order – Globalizacija siromastva i novi svetski poretak), Albania i Kosovo, su od pocetka 90-ih postali vrlo vazni cinioci za avganistanski opium i heroin koji se dalje salje u zapadnu evropu.
“Trougao trgovine nafte, oruzja i narkotika se razvio u mnogo kao rezultat embarga nametnut od strane medjunarodne zajednice (odnosno, amerike, EU i NATO) na srbiju i crnu goru i blokade od strane grcke prema makedoniji. Kao rezultat imamo kolaps industrije i poljoprivrede koji je stvorio vakum u ekonomskom sistemu sto je dovelo do eksplozije u trgovini drogom. Kasnije je ova trgovina postala vodeci sektor, vazan izvor u medjunarodnoj razmeni i plodno tle za kriminalne grupe.
(…)
Trgovina narkoticima i oruzju je namerno razvijana uprkos prisustvu, od 1993, vise od 800 americkih vojnika na albansko-makedonskoj granici sa mandatom za sprovodjenje embarga … prihodi od nafte i narkotika su upotrebljavani za finansiranje kupovine oruzja (cesto u direktnoj razmeni): isporuke nafte makedoniji (prolazeci grcki embargo 93-94) su sluzile za pokrivanje heroina kao i za kupovinu kalasnjikova za Kosovo.
Ova siroka isporuka oruzja je precutno prihvacena od strane zapadnih sila na osnovu geo-strateskih potreba; zajedno Washington i Bonn su favorizovale ideju stvaranje “velike albanije” (kontrolisane od strane anglo-americke alijanse i francusko-nemackih interesa) sirenjem albanije na Kosovo i zapadne delove makedonije. Ne iznenadjuje, da je postajala “prigusena cutnja” u medjunarodnim medijima u vezi sverca oruzja na kosovu …. “sverc oruzja i droge se u osnovi zasniva na geo-politickim potrebama…na kosovu, ovaj sverc puni geo-politicke nade i strahove”
Dezinformacije od strane NATO trupa u avganistanu
Eric Margolis, osvedoceni konzervativni novinar je izjavio:
“Nemojte verovati on sto nasi mediji i politicari pricaju o avganistanu. Priblizno sve informacije koje dobijamo u vezi tog rata dolazi od americkih ili NATO oficira za vezu sa javnoscu ili “ubacenih” novinara koji su papagaji vojnih pamfleta. Zapitajte se, kad ste zadnji put culi izvestaj od nekog novinara da pokriva talibansku ili druge pobunjenicke grupe?” (Septembar 19, 2006)
Kanadska vlada, izmedju ostalih, je pocela program obuke vojnog personala da postanu novinari – radi kontrole informacije koje odu iza kontrolisanih iinformicija ubacenog novinarstva.
Takodjer se mora spoznati da su pobunjenici deo sireg pokreta otpora u mnogim delovima avganistana. Mediji pogresno zovu ceo ovaj pokret “talibanski”. U avganistanu, NATO trupe indentifikuju avganistanske pobunjeike kao anti-koalicione milicije. Ovaj naziv oznacava cinjenicu da se NATO trupe bore sa razlicitim multi-etickim grupama koje vide NATO kao okupatorsku silu. Problem ljudskih prava i stranih placenika je takodjer veliki problem i nesto sto pobudjuje nasilje medju stanovnistvo avganistana.
U prilog medijskim dezinformacijama postoje mnogi izvestaji koji vode stranputice ili su iskrivljeni. Postoje mnoge osobe koje tvrde da prestavljaju avganistanski narod i da su sampioni u ljudskim pravima kao sto je avganistancki predsednik i clanovi neizabranog Loya Jirga (avganistanski kvazi parlament). Mnogi clanovi medjunarodnog pokreta protiv rata su bili zavarani od strane ovog tela i njihovih clanova koji pretenduju da budu lideri u ljudskim pravima i pravima zena, jer su u sustini sponzorisani od strane americke vlade.
Ova forma se zove “proizvedeno neslaganje”, opozicija (suprotno misljenje) stvara iluziju da postoji stvarna politicka opozicija u avganistanu, ona se koristi da bi se zavarao anti-ratni pokret u svetu.
Talibanski pokret: Kreacija americke obavestajne sluzbe CIA
Talibanski pokret je kreacija americke obavestajne sluzbe CIA i pakistanske sluzbe ISI. Talibanska vlada je uspostavljena 1996 kao marionetska vlada anglo-americkim interesima.
Zabluda je pretpostavka da je sovjetska invazija predhodnica ekstremizma i militarizma u avganistanu. U stvarnosti, stvaranje ovog ekstremizma u avganistanu je delo obostrane saradnje americke CIA i pakistanske ISI u najvecoj operaciji u istoriji koju je predvodila CIA. Konstrukciju rata u avganistanu je planirano od strane amerike, koja je i stvorila avganistanske mudzahedine i nakon njih talibane. Prema Zbigniew-u Brezinskom, SAD su startovale operacije za podcticaj gradjanskog rata zajedno sa pakistanskim vezama pre sovjetske vojne intervencije 24 decembra 1979.
Bivsi americki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbigniew Brezinski, je tokom intervjua datom Nouvel Observateur otkrio, da su zvanicne directive za tajne operacije i stvaranje gradjanskog rata i suprostavljanje pro-sovjetskoj vladi date od strane americke vlade jos 3 Jula 1979. To je sest meseci pre nego sto su sovjetske trupe usle u avganistan. Ima indikacija da su aktivnosti americke sluzbe pocele mnogo pre 1979.
Povratak Talibana, manipulacija anti-ratnim pokretom i demonizacija severnjacke alijanse.
Izgleda da se SAD i NATO pripremaju za reinstituciju talibana u politicki zivot avganistana na ustrb severnjacke koalicije.
U.S. Senator Bill Frist iz Tennesseea (Republikanac) je pozvao da se talibani ukljuce u avganistansku vladu. Ovo je znacajno jer je Pakistan napravio ugovor sa pakistanskim orijentisanim delom talibanskog pokreta u Waziristan-u. Frist je i lider vecine u senatu i medju vodecim je republikancima. NATO se takodjer ukljucio u razgovore sa talibanima, najverovatnije preko pakistanskih kanala i predesdnika Hamida Karzaia.
Talibani su nekad sluzili americkima interesima i sad im izgleda sledi nova uloga da opet postanu sluge americkim interesima u avganistanu. Talibani su za sada bili njihovi najpouzdaniji partneri – mnogo vise nego sadasnje grupe koje su nekad bile saveznici moskve, teherana i pekinga i koji bi jos uvek mogli da se vrate starim vezama. Talibani bi cak mogli sad da budu mnogo kooperativniji nego nekad.
Severnjacka koalicija, koja nije andjeoska, je tesko diskriminisana u demonizovana. Ovo ima za cilj kreiranje osnove buducim operacijama i zavaravanju u avganistanu.
Takodjer ima pokusaja da se manipulise ant-ratnim pokretima u cilju ostvarivanja ciljeva. SAD i njihovi glavni mediji su portretisali severnjacku koaliciju kao saveznika amerike, dok je cinjenica da su nekad bili opozicija americkoj intervenciji pre 11 septembra. U vezi sa ovim, ima indicija da je pakistanska ISI u saradnji sa pojedincima iz severne koalicije, bila ukljucena u ubistvu lidera koalicije Ahmad Shah Massoud-a. On je bio meta samoubilackog napada dva dana pre tragicnog 11 septembra.
Ironicno, SAD koriste anti-americko raspolozenje od anti-ratnog pokreta i opsteg javnog mnenja za sprovodjenje krajnjih ciljeva.
Beleške:
1 Zalmay Khalilzhad is the Afghan-born U.S. Ambassador to Iraq and both a member of the PNAC (Project for the New American Century); he also attended the American University of Beirut in Lebanon and helped created sectarian tensions and division between Muslims, the Druze, and Christians during the Lebanese Civil War. Zalmay Khalilzhad was also one of the middle men between the militias who killed Palestinian civilians in Lebanon and the Israeli government.
2 Professor John F. Richards, Opium and the British Indian Empire: The Royal Commission of 1895 Lecture, University of Cambridge, United Kingdom, May 23 2001.
http://www.drugpolicy.org/library/opium_india.cfm
http://fds.duke.edu/db/aas/history/faculty/richards
Professor Peter Ward Fay, The Opium War, 1840-1843 (Chapel Hill, University of North Carolina Press, 1975).
4 Ibid.
5 Ibid.
6 Thomas Roy, China: The Awakening Giant, Chapter 2: Opening to the West (Toronto: McGraw-Hill Ryerson Ltd., 1981), pp.15-28.
Note: Pages 27-28 have a detailed and reader friendly directory of suggested readings, research material, and sources in regards to the Opium Wars and the British involvement in the narcotics (opium) industry in regards to the exploitation of China.
7 UNODC Statement on The Opium Economy in Afghanistan.
8 Professor Michel Chossudovsky America’s “War on Terrorism,” Chapter 2: Who is Osama bin Laden?, pages 26-27, Global Research, Centre for Research on Globalization (CRG), Pincourt (Québec), 2005.
9 Professor Michel Chossudovsky, Who benefits from the Afghan Opium Trade?, Centre for Research on Globalization (CRG), September 21, 2006.
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=viewArticle&code=CHO20060921&articleId=3294
10 The Economic Impact of the Illicit Drug Industry, Transnational Institute (TNI).
http://www.tni.org/crime-docs/impact.pdf
11 Professor Asad Ismi, Drugs and Corruption in North and South America.
12 Ibid.
13 Ibid.
14 Rahul Bedi, Pakistan’s military is country’s largest business conglomerate, Indo-Asian News Service (IANS), October 12, 2006.
15 Professor Asad Ismi, A U.S.-financed Military Dictatorship: Pakistan has Long, Bloody History as the Terrorist Arm of U.S., CCPA Monitor, Canadian Centre for Policy Alternatives (CCPA), June 2002.
16 Eric Margolis, Afghanistan: Time for Truth, September 18, 2006.
http://www.ericmargolis.com/archives/2006/09/afghanistan_tim.php
17 Military wants to turn soldiers into ‘journalists’ to win minds overseas, Brandon Sun, September 21, 2006.
http://www.brandonsun.com/story.php?story_id=29952
Bergen, Bob; Military Censorship Hiding in Plain Sight, The Hamilton Spectator, October 13, 2006
18 The CIA’s Intervention in Afghanistan, Interview with Zbigniew Brezinski, Le Nouvel Observateur, January 15-21 Issue, 1998, p. 76.
Also analyzed in Michel Chossudovsky, America’s “War on Terrorism“, Op. cit.
19 Jackie Dent, Is it time to negotiate with the Taliban?, Cable News Network (CNN), October 5, 2006.
http://edition.cnn.com/2006/WORLD/asiapcf/10/05/taliban.talks
Include Taliban in government, says U.S. senator, The Associated Press, October 3, 2006.
Featured by the Canadian Broadcasting Corporation (CBC),
http://www.cbc.ca/world/story/2006/10/03/taliban-frist.html
20 Musharraf’s Waziristan deal a sell off to the Taliban, India Defence, October 14, 2006.
http://www.india-defence.com/reports/2607
Originalni tekst možete naći na Globalresearch.ca
Tekst na srpskom jeziku možete naći na gorandavidovic.com
