Istorija ima običaj da se ponavlja. Argentina prolazi kroz sličan proces kroz koji je prolazila Rusija nakon što ju je Vladimir Putin preuzeo od Borisa Jeljcina početkom 21. veka. Federalna vlast u Buenos Ajresu se sada bori da utvrdi svoju ekonomsku i političku moć.
Nažalost, Buenos Ajres je suočen sa opozicijom koju čine stari režim i oligarsi koji sarađuju sa SAD. Ove sile se protive većim nacionalnim projetkima, renacionalizaciji većih kompanija i jačanju izvršnog ogranka vlasti. Što se toga tiče, okršaji argentinske predsednice Kristine Fernandez de Kirhner sa njenim protivnicima podsećaju na Putinove okršaje sa ruskim oligarsima i političarima koji su želeli da potčine Rusiju Vol Stritu i Vašingtonu.
Svaka moguća prilika se koristi za oslabljivanje argentinske vlasti. Predsednica Fernandez de Kirhner je čak javno optužila svoje domaće protivnike i SAD da sarađuju kako bi promenili režim. Kada je ISIS pretio da će je ubiti 2014. godine, ona je tvrdila da u stvari Vašington pokušava da je ubije jer Vašington kontroliše ISIS.
Smrt Alberta Nismana
Poslednji okršaj argentinske vlasti je počeo u januaru 2015. godine istog dana kada su Izraelci ubili iranskog revolucionara, brigadnog generala Muhameda Alahdadija u Siriji. Tada je specijalni tužilac Alberto Nisman pronađen upucan u glavu u kupatilu svog zaključanog apartmana 18. januara 2015. godine.
Nisman je istraživao eksploziju zgrade koja je pripadala Argentinskoj izraelskoj zajedničkoj asocijaciji (AMIA) iz 1994. godine narednih 10 godina. Njemu je zadatak ponovo poverio predsednik Nestor Kirhner, pokojni muž trenutne argentinske predsednice 2003. godine.
On je par dana pre ubistva objavio tvrdnje protiv argentinske predsednice Kristine Fernandez de Kirhner i ministra spoljnih poslova, Hektora Timermana, koji je i sam Jevrej. Nisman je naveo da su „iranski zvaničnici isplanirali i finansirali napad, da je Hezbolah, saveznik Irana u Libanu, izveo napad, a da je predsednica de Kirhner sve to zataškala kao deo ugovora o isporuci iranske nafte u Argentinu“.
Jevrejski novinar, Damjan Pahter, koji je pobegao iz Argentine nakon Nismanove smrti, dodao je ulje na vatru, iskritikovavši argentinsku vladu iz Izraela. Pahterov članak je Argentinu uporedio sa nacističkom Nemačkom.
Pre nego što nastavimo dalje, važno je dodati da za deset godina istrage Alberto Nisman nije uspeo zvanično da optuži Iran niti Hezbolah. Takođe je otkriveno da se Nisman često konsultovao sa SAD povodom slučaja i da ga je Roland Nobl, bivši šef Interpola, optužio da je lagao o optužbama u okviru slučaja AMIA.
Nismanova smrt je označena kao samoubistvo. Međutim, tajming Nismanove smrti je veoma sumnjiv. On je umro samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da svedoči pred argentinskim Kongresom. Argentinska vlast je izjavila da je njegova smrt iscenirana kako bi poljuljala vlast. Ova tvrdnja je u potpunosti tačna.
Peta kolona u Argentini
Guardian je objavio članak 27. januara 2015. godine u kojem se izveštava da je smrt Alberta Nismana nastavak borbe između argentinske vlasti i argentinskih obaveštajnih agencija.
U njemu je rečeno da su vladini zvaničnici okrivili špijune za saradnju sa Nismanom, među kojima je glavni bio Antonio Stiuso, koji je do nedavno prisluškivao političke neprijatelje predsednice. On je optušten nakon što je Fernandezova otkrila da sarađuje sa Nismanom i SAD.
Fernandezova je takođe iskritikovala Dijega Lagomarsina, koji je u ponedeljak optužen da je ilegalno pozajmio oružje Nismanu.
Gore navedene činjenice ukazuju na to da su unutrašnja bezbednost Argentine i obaveštajci radili na tome da svrgnu sopstvenu vlast na čelu sa Fernandezovom.
U Argentini postoji peta kolona. Treba napomenuti da ovi kolaboratori potiču iz vremena vojne diktature u Argentini, koja je usko sarađivala sa SAD. Upravo zato je argentinska vlada pokrenula istragu o aktivnostima nekoliko agenata federalne policije koji su pratili Nismana i odlučila da zameni Obaveštajni sekretarijat sa novom federalnom obaveštajnom agencijom.
„Moramo reformisati argentinski obaveštajni sistem kako bismo dobili sistem koji služi nacionalnim interesima“, rekla je predsednica Argentine. Ona je takođe navela da je Obaveštajni sekretarijat radio na tome da potkopa vladu i uništi sporazum sa Iranom.
AMIA je izgovor, a Argentina učestvuje u globalnom ratu
Slučaj AMIA je politizovan na dva fronta. Jedan su domaći problemi, a drugi su međunarodni odnosi. Grupa argentinskih oligarha koristi slučaj AMIA da preuzme kontrolu nad državom, dok ga SAD koriste za nešto drugo – da postave pritisak na argentinsku vlast i da se umešaju u poslove Argentine.
Smrt Alberta Nismana se koristi za demonizaciju argentinske vlasti od strane političkih protivnika. Opozicija čak navodi Nismana kao mučenika u borbi za demokratiju i slobodu u državi koju vodi autoritativni režim.
Iran nije jedina meta u ovom slučaju, niti se on svodi na traženje pravde za žrtve eksplozije. Kina, Rusija, Kuba, Brazil, Venecuela, Ekvador, Bolivija i mnoge druge države takođe su mete u ovoj globalnoj borbi između SAD i koalicije nezavisnih država koje se opiru uticaju SAD.
Konačni cilj jeste ponovno uspostavljanje američkog uticaja nad Argentinom i njenom spoljnom politikom. Tu spada i obustavljanje mera koje je Buenos Ajres započeo radi pridobijanja kontrole nad Folklandskim ostrvima od Britanaca, a koja se nalaze u energijom bogatom južnom Atlantiku.
Pored rata oko energetskih rezervi, SAD se spremaju i na poljoprivredni napad koji podrazumeva destabilizaciju cena hrane u Argentini, pošto je Argentina velika poljoprivredna sila.
