30. oktobra 1943, stariji naucnik Menhetn projekta – S-1 Izvrsni odbor na temu “Upotreba radioaktivnih materijala kao vojno oruzje” – u pismu upucenom Generalu Lesliju Gruvsu, postulirao je da ce inhalacija uranijuma biti pracena “bronhijalnom iritacijom koja sledi u roku od nekoliko sati do nekoliko dana”…. Produkti koji emituju beta zracenje bi mogli doci u gastrointestinalni trakt putem zagadjene vode, hrane, ili vazduha.Iz vazduha bi dospele na sluzokozu nosa, bronhije grla, itd. Stomak, slepo crevo i rektum, gde sadrzaj ostaje duze vremena nego drugde ce najverovatnije oboleti. Moguce je pretpostaviti da moze doci do stvaranja cireva i perforacija creva za kojima sledi smrt.…” I tako dalje.
Kao da su opisivali neka akutna medicinska oboljenja koje su iskusili veterani Zalivskog rata nakon izlaganja osiromasenom uranijumu, OU, koji sad zagadjuje bivsa bojna polja Zalivskog rata i Balkana – i u stvar jesu, iako OU ima pola radioaktivnosti prirodnog uranijuma gore opisanog.
OU je u stvari uranijum 238, ono sto ostane posto se fisioni element uranijum 235 izvuce iz rude i koristi kao gorivo za oruzje i nuklearne reaktore. 700,000 tona ovog odbacenog radioaktivnog materijala je akumulirano za proslih 60 godina sirom Sjedinjenih Drzava dok americka vojska nije otkrila da je vredan. Gotovo dvaput vece gustine od olova, prolazi kroz oklop tenkova kao vruc noz kroz buter. Posto je bio besplatan i u velikim kolicinama, meci i granate od osiromasenog uranijuma bi bile jeftine za prizvodnju. Ali uranijum 238 ima opasne osobine. On je piroforican, bukne u plamen kada pogodi tenkove pri velikim brzinama. Vatra oksiduje uranijum, i do 70% se pretvara u mikroskopske aerosolizovane cestice koje mogu dospeti u male plucne kanale gde mogu ostati mnogo godina.
Zato sto uranijum 238 i njegovi produkti raspadanja emituju i alfa i beta zracenje, kao karcinogeni mogu osteti celije pluca, kostiju, bubrega, prostate, creva i mozga izazivajuci rak u tim organima, kao sto su zakljucili posle pregleda US radnika sa uranijumom koje je sprovelo Ministarstvo Energije. Posle inhalacije se rastvara i prenosi iz pluca u druge organe, ukljucujuci jetru, salo i misice. Na kraju se izlucuje kroz bubrege gde, posto je teski metal, dovodi do nefritisa, hronicne bolesti bubrega. Proucavanjem veterana iz Zalivskog Rata je pronadjeno da izlucuju uranium 238 u svom urinu i semenoj tecnosti. Procenjeno je oko 300,000 US veterana bilo izlozeno inhaliranom osiromasnom uranijumu.
Za decu u Iraku – gde je preko 300 tona OU u upotrebljenim granatama i aerosolizovanom prahu ostalo iza Saveznika – je javljeno da imaju veci procenat malignosti i urodjene nakaznosti nego sto je normalno. Slicni izvestaji dolaze iz bolnica iz Bosne i sa Kosova, dok neka proucavanja dece Americkih veterana izgleda da pokazuju veci nego normalan procenat urodjenih mana.
Ministarstvo Energije Sjedinjenih Drzava je nedavno priznalo da je kontaminirani uranijum preradjen iz vojnih reaktora izmesan sa “cistim” OU u fabrici “Paducah Gaseous Diffusion” u Paducahu, Kentaki. Ovaj kontaminirani uranijum sadrzi tragove neptunijuma, plutonijuma i uranijuma 236 – elemenata koji su hiljadama puta karcinogeniji nego uranijujm. .
Uranijum 238 ima poluzivot od 4,5 milijardi godina, dok neptunijum 237 i plutonijum 239 koji su mnogostruko karcinogeniji od uranijuma, imaju poluzivote od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Znaci, Irak, Kuvajt, Bosna i Kosovo su kontaminirani karcinogenim radioaktivnim elementima zauvek. I zato sto je latentni period kacinogeneze – vreme inkubacije malignosti, od 5 do 50 godina, skoro je sigurno da su malignosti koje su prijavljene u Nato trupama i mirotvorcima koji su sluzili na Balkanu i kod Americkih vojnika i njihovih saveznika koji su sluzili u Zalivu, kao i civila koji zive u tim zemljama, samo vrh ledenog brega.
Reference: Britanska & Evropska stampa
Pentagonovi dokumenti
Podaci o raku kod radnika sa uranijumom u postrojenjima Sjedinjenih Drzava
Tekst na srpskom jeziku možete naći na StopNato.co.uk
Originalni tekst možete naći na StopNato.co.uk
