Сви чланци Глобалног истраживања могу се читати на 51 језику тако што ћете активирати дугме Преведи веб локацију испод имена аутора.
Да бисте добили дневни билтен Глобал Ресеарцх-а (изабрани чланци), кликните овде.
Кликните на дугме за дељење изнад да бисте е-поштом/проследили овај чланак својим пријатељима и колегама. Пратите нас на Инстаграму и Твиттеру и претплатите се на наш Телеграм канал. Слободно поново постављајте и делите чланке Глобалног истраживања.
***
Uvod
Povodom napada na druge osobe (masovnih ubistava) u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Srbiji, pružiću odgovore iz perspektive lične psihologije na važna pitanja koja nisu bila promišljana od strane društva kao celine u prošlosti.
Čineći to, uključiću i doprinos raspravi koji sam napisao pre dvadeset jednu godinu kao glavni u “Savetodavnoj službi za državne škole za bavarsku prestonicu Minhen” povodom nasilja u Nemačkoj, koji smatram da je i dalje podesan.
Članak je bio naslovljen ” Za svesne etičko-moralne vrednosti obrazovanja”. (1)
Za sada, samo ću odgovoriti na pitanje: Da li bi vaspitači trebalo da postavljaju ograničenja adolescentima?
Važnja pitanja o kojima bi trebalo razmišljati!
1. Da li bi vrednostima trebalo učiti adolescente i ako da, kojim i od strane koga? Ili bi deca i adolescenti trebalo sami da saznaju šta je dobro za njih?
2. Da li su poštenje, obzirnost, pouzdanost, motivacija, marljivost, osećaj odgovornosti i zajedništva i dalje vredne vrline kojim bi trebalo podučavati mlade ljude? Ili su one u suprotnosti sa “samospoznajom” i samo vode ka slepoj podređenosti autoritativnim strukturama?
3. Da li trebalo da postavljamo granice deci i mladim ljudima? Ili bi trebalo sami da dosegnu svoje granice isprobavanjem stvari? Da li bi vaspitači trebalo da se umešaju kada deca i omladina želi da “reši” svoje probleme nasiljem? Ili bi trebalo da verujemo u “samoregulaciju”?
4. Da li je dobro za mlade ljude da gledaju sve vrste nasilja na svim kanalima po ceo dan? I da li takav uticaj ima štetne posledice na njihov razvoj i da li bi stoga trebalo da bude zaustavljen?
Da li bi vaspitači trebalo da postavljaju granice adolescentima?
Naravno da je deo vaspitačevog zadatka da postavi granice adolescentima. Preko otkrića istraživanja o razvojnim uslovima pozitivnih društvenih ponašanja – posebno rezultata istraživanja o stilovima roditeljstva – sada znamo koji roditeljski stilovi mogu omogućiti visok stepen spremnosti na saradnju, uslužnosti, prijateljstva i sigurnosti deteta.
Američka razvojna psihološkinja i vodeća istraživačica u polju dečijeg uzgoja Diana Baumrind (1927-2018) naziva ovaj roditeljski stil “autoritativnim”. (2) Ovo se odnosi na roditeljske prakse koje se karakterišu toplinom, ljubavlju i privrženošću, ali takođe i uspešnim regulatornim metodama koje su suzdržavaju od grubosti i telesnog kažnjavanja, ali dosledno upotrebljavaju argumentom podržane strategije, praćenje usklađenosti sa dogovorenim pravilima, intervenisnje u slučaju lošeg ponašanja, učenje deteta ličnim primerom i uključivanjem u pozitivne društvene aktivnosti.
Na iznenađenje nekih pristalica takozvanog antiautoritativnog roditeljstva, otkriveno je da je popustljiv stil roditeljstva rezultirao istim nedruštvenim, nesaradljivim i agresivnim ponašanjem dece koliko i zanemarljiv stil roditeljstva.
Odrasli koji su svedoci nasilnog ponašanja deteta ili mlade osobe moraju mu se stoga suprotstaviti pod svim okolnostima i zahtevati njegovo ispravljanje, jer bi odsustvo suprotstavljanja i suzdržavanje od preduzimanja takvih postupka bilo protumačeno od strane mlade osobe kao odobravanje njenog ili njegovog postupka.
Vaspitač koji dozvoljava nasilje zanemaruje osnovno ljudsko pravo. Takođe, žrtva nasilnog čina mora osetiti odlučnom intervencijom vaspitača da je taj čin osuđen, da je ona sama zaštićena i da će dobiti utehu i zadovoljenje.
Počinilac nasilja koji prođe nekažnjeno takođe uči ovim ohrabrivanjem da se nasilje isplati i upotrebiće ga ponovo. Ako, s druge strane, mora da se suoči sa svojim zločinom, razvije ispravan način da se popravi, on će saosećati sa svojom žrtvom i izgradiće prag inhibicije protiv ponovne upotrebe nasilja.
*
Напомена за читаоце: кликните на дугме за дељење изнад. Пратите нас на Инстаграму и Твиттеру и претплатите се на наш Телеграм канал. Слободно поново постављајте и делите чланке Глобалног истраживања.
Dr Rudolf Hänsel je školski rektor, obrazovni naučnik i kvalifikovani psiholog. Nakon univerzitetskih studija, postaje akademski učitelj u obrazovanju odraslih. Kao penzionisan, radio je kao psihoterapeut u sopstvenoj praksi. U svojim knjigama i stručnim člancima, poziva na svesno etičko-moralno učenje vrednosti kao i obrazovanje za javno dobro i mir. Za svoje zasluge za Srbiju, nagrađen je državnom nagradom “Kapetan Miša Anastasijević” od strane Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu 2021. godine.
Fusnote
(1) Dr. Hänsel Rudolf (2002) Za svesno etičko-moralno učenje vrednosti. Doprinos raspravi o Erfurtu. Centralni pedagoško-psihološki savetodavni centar za škole u državnoj prestonici i okruga Minhen
(2)https://de.m.wikipedia.org/wiki/Diana_Baumrind
