Trebos, Makedonija – Nakon 11. septembra fokus medjunarodnih medija i dalje je cvrsto fiksiran na dve velike pretnje: rat u Avganistanu i domaci front u Americi.
Skoro su potpuno zaboravljeni zestoki nemiri i politicki neredi koji ostaju stalna briga na Balkanu.
Tokom proteklih par nedelja u Jugoslaviji se odigrao jedan broj dramaticnih dogadjaja koji naglasava stalnu nestabilnost i u Srbiji i na Kosovu.
Uz to, uprkos prisustvu NATO trupa i medjunarodnih posmatraca, sicusna republika Makedonija i dalje lebdi na ivici totalnog gradjanskog rata.
Dok se sigurno ne moze navesti kao koren uzroka sadasnjeg nacionalnog razdora, promenjena americka spoljna politika kao reakcija na teroristicke napade je nesumnjivo povecala tenzije ovde i dalje destabilizovala ovaj region.
Kako predsednik Dzordz V. Bus veoma zeli da arapske saveznike zadrzi na strani svoje koalicije protiv terorizma, postao je imperativ americkog Stejt Departmenta da ne izgleda anti-muslimanski nastrojen.
U tom cilju mnogi americki politicari isticu svoje napore u proslosti da vojno pomognu bosanske muslimane i Albance na Balkanu.
Haski tribunal, kao reakcija na ovaj politicki pritisak SAD, je shodno tome pojacao napore da izvede pred sud srpske komandante optuzene za navodne ratne zlocine protiv bosanskih muslimana.
U Beogradu se predsednik Zoran Djindic (covek koji je predao Slobodana Milosevica Hagu) trudi da saradjuje sa Zapadom u ovom pogledu. Djindic ovakvo popustanje posmatra kao ekonomsku neophodnost za oporavak njegove ratom razorene republike.
Medjutim, ne dele svi Srbi Djindicevu viziju. Pocetkom novembra, kada je policijska jedinica “crvene beretke” nasela da preda dvojicu osumnjicenih Hagu, ova elitna sila je izasla na ulice u protestu.
Cete naoruzanih, maskiranih policajaca upotrebile su svoja oklopna vozila da blokiraju glavne autoputeve po Srbiji, dok su trazili ostavku ministra unutrasnjih poslova.
Dok je krvava konfrontacija izbegnuta za dlaku kroz mirne pregovore, crvene beretke ostaju prkosna i opasna nacionalisticka pretnja Djindicevoj vec nepopularnoj koaliconoj vladi.
Izbori na Kosovu 17. novembra su bili relativno mirni, ali izuzetno znacajni. Kako se i ocekivalo, preovladjujuca albanska vecina je dominirala glasanjem, a Ibrahim Rugova, umereni lider Demokratske lige Kosova, ubedljivo je pobedio svoje ekstremisticke rivale.
Uz veliko ucesce kosovskih Srba (40.000 Srba jos uvek zivi u enklavama pod zastitom NATO-a, dok 160.000 izbeglica sada zivi u Srbiji), UN vlasti bi mogle smatrati rezulatate izbora za najbolji moguci scenario.
U posebnom sporazumu potpisanom u Beogradu pocetkom ovog meseca, UN je doneo dekret da bez obzira na ishod ne moze biti “brzih” inicijativa da se Kosovo proglasi nezavisnim.
U medjuvremenu, UN ce nastaviti da upravlja ovim regionom kao protektoratom, a Kosovo ce tehnicki ostati deo Jugoslavije. Ostaje da se vidi koliko ce strpljivi biti kosovski Albanci u cekanju da im se da nezavisnost.
UN je obecala da stvori utopijsko visenacionalno Kosovo, ali svi oni zvanicnici koji su direktno ukljuceni shvataju da je ovo nedostizni san.
Bivsa OVK ostaje izuzetno mocna i ratoborna sila u ovom regionu i ona praktikuje sve vecu nezavisnost od NATO kontrole.
Nigde ovo nije ociglednije nego u zaracenim dolinama severne Makedonije. Ovde je proslog marta albanska OVK sa Kosova pocela da lansira svoje prve napade na makedonske snage bezbednosti. Odmah je veteranska OVK mobilisala podrsku albanske manjine i uspesno stekla kontrolu nad preko 30% Makedonije.
Nakon potpisivanja mirovnog sporazuma sredinom avgusta, NATO snage, medju kojima 200 Kanadjana, rasporedjene su da razoruzaju OVK.
U razmenu za demobilizaciju OVK, makedonski parlament je trebalo da napravi amandmane na svoj ustav i tako da Albancima veca gradjanska prava.
26. septembra je operacija Neophodna zetva proglasila uspeh NATO-a, nakon sto je prikupio skoro 4.000 komada oruzja za samo nesto preko 30 dana. Medjutim, NATO vojnici ukljuceni u prikupljanje oruzja nisu smatrali da su pokupili nesto drugo do “staro gvozdje” i “odbacene komade”.
Ali Ahmeti, politicki lider OVK u Makedoniji, objavio je da su njegove snage raspustene 27. septembra, ali je zloslutno upozorio da bi svi buduci oruzani sukobi bili odgovornost Albanske nacionalne vojske.
Od tada je bio jedan broj nasilnih carki izmedju makedonske policije i albanske gerile. Najskorija bitka je izbila 13. novembra blizu sela Trebos, koje se nalazi blizu grada Tetova za koji se vode teske borbe..
Istovremeno kad je njihov parlament odobrio ustavne amandmane, makedonske policijske jedinice su zarobile sedmoricu bivsih OVK komandanata na jednom kontrolnom punktu, takodje su poceli da osiguravaju mesto gde sumnajuju da postoji masovna grobnica.
Smatra se da je do sest makedonskih civila, koji su nestali, mozda sahranjeno na ovom mestu u Trebosu nakon julskih ofanziva OVK.
U odgovoru na policijsku “provokaciju” naoruzani Albanci su odmah poceli da uzimaju taoce. Do 100 ljudi je uzeto iz lokalnih sela, neki cak sa glavne ulice u Tetovu.
Iako su NATO zvanicnici mogli da osiguraju bezbedno oslobadjanje talaca, gerilci su postavili zasedu jednoj policijskoj patroli i ubili trojicu a ranili jos trojicu.
U samom Trebosu Albanci su sada podigli barikadu i utvrdili svoj perimetar u ocekivanju kontranapada.
Samo 400 metara niz put makedonska policija je ustanovila jak kordon i nastavlja sa ekshumacijom.
U svojoj poseti Skopju prosle nedelje glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte je izjavila da namerava da istrazi navodne ratne zlocine koje su pocinile obe strane u makedonskom konfliktu.
Medjutim, ona je takodje izdala cudnu direktivu da se nijednom mediju nece dozvoliti pristup masovnoj grobnici. Verovatno sada nije pravo vreme da se izvestava o balkanskim zlocinima pocinjenim od strane muslimanskih ekstremista.
OVK gerilci na barikadi u Trebosu su bili vrlo srecni da ovo poslusaju.
Originalni tekst možete naći na Halifax Herald Limited
Tekst na srpskom jeziku možete naći na beograd.com
