Все статьи Global Research можно читать на 51 языке, активировав кнопку “Перевести сайт” под именем автора (настольная версия).
Чтобы получать ежедневный информационный бюллетень Global Research (избранные статьи), нажмите здесь.
Следите за нами в Instagram и Twitter и подписывайтесь на наш Telegram-канал. Не стесняйтесь делать репосты и широко делиться статьями Global Research.
***
To access the English Translation
The Scholz-Macron Plan: How to Crush Serbia with Her Consent
The Illegal Unilateral Independence of the so-called Kosovo
Живадин Јовановић
ЕУ каже да је статусно неутрална. У сваком случају, ЕУ није објавила да је напустила статус неутралности. Генерална скупштина УН је септембра 2010. поздравила спремност ЕУ да „олакшава дијалог страна“, полазећи управо од декларисане статусне неутралности ЕУ, и ништа више од тога. Та улога „олакшивача“ дијалога довела је до тога да се, најпре, појави Шолц-Макронов «Предлог основног споразума“, да се потом тај «предлог» опрогласи за «нови преговарачки оквир ЕУ, уз подршку САД» да би се испоставило да је у суштини реч о ултиматуму Србији да призна илегалну, једнострану сепаратистичку творевину као себи равног суседа са којим ће сарађивати поштујући суверенитет, интегритет и државне симболе суседа, да «се неће противити његовом чланству у било којој међународној организацији», укључујући и у ОУН. Иза тих «очекивања» ЕУ и Приштине следи листа претњи шта ће се десити уколико Србија то не прихвати.
Истина је, дакле, да је ЕУ на драстичан начин, напустила статусну неутралност, стала уз илегално једнострно отцепљење тзв. Косова и да је најновији папир (когод да га је написао, придружио му се или га «само» подржао) доказ да ЕУ, без објаве, излази из мандата Генералне скупштине Уједињених нација. Убеђен сам да је питање веома важно за Србију и да ничему не служи да се понашамо као да је таква «еволуција» улоге ЕУ нормална по било ком основу – правном, политичком, моралном, цивилизацијском. Јер, уколико се не поштују правно обавезујуће одлуке СБ УН као што је то резолуција 1244, нити политички ставови Генералне скупштине о мандату ЕУ за „олакшавање дијалога страна“, имамо одговорност и обавезу према себи, према «orbi et urbi” да кажемо да то није нормално, да није добро за међусобно поверење и да није прихватљиво за Србију.
Ако смо сагласни да се ради о животним и дугорочним интересима Србије, ако смо уверени у принципијелност, основаност и исправност наших оцена и ставова, а јесмо, па ако се и поред тога и због тога, било ко љути, онда једино можемо рећи да нам је жао, али да се због тога не повлачимо нити одустајемо од принципа, најмање од интереса који су засновани на тим принципима. Не смемо се повести за тренутним стањем односа са ЕУ или било каквим обећањима тзв. бенефита, нити за краткорочним интересима. Поготову што је и сама ЕУ у дубоким превирањима, Европа и свет такође.
Морамо објективно распознавати смерове стратешких токова а оцене на основу којих пројектујемо стратегију и путеве остваривања дугорочних интереса, темељити на сопственим искуствима, лекцијама историје, поузданим партнерствима и ослонцима. Шире трендове од којих се не можемо изоловти морамо сагледавати, не из једног, већ из свих важнијих стратешких углова. Бојим се да сада то није случај зато што смо, као земља и народ, у дужем времену изложени претераном утицају једностране пропаганде Запада, њихових извора, погледа и интереса. То није добро ни онда када то долази као резултат добрих намера, а може бити погубно када стиже упарено са стратегијом хегемонизма и доминације.
Само поштовање основних принципа међународног права, Повеље ОУН као и целовито спровођење резолуције СБ УН 1244 представљају кључ за мир, безбедност и бољи живот свих народа на Балкану, укључујући српски и албански народ.
Ничега од тога нема у тзв. Шолц-Макроновом плану представљеном јавности као некакав „Нови преговарачки оквир ЕУ подржан од стране САД“, или као „Основни споразум“ Србије и тзв. Косова.
Шолц-Макронов тзв. план није никакав оквир за преговоре, праведно или одрживо решење. То је план за дробљење Србије. И то, ако је могуће, уз пристанак Србије.
Ако је тзв. Шолц-Макронов план било какав „кључ“ онда је, то најмање кључ за мир, стабилност и напредак билокојег региона, народа или Европе, као целине. То је план за тоталну доминацију НАТО, на челу са САД, над српским народом и Балкану, за припрему Балкана као стратешког положаја у глобалном рату против Русије и Кине. То је план-млин за настављање дробљења Србије и целог српског народа на Балкану. Уколико би у том плану било иоле добрих намера, они би се бар потрудили да помену гаранције Савета безбедности УН према Србији које су њихови претходници дали 10. јуна 1999. године. Да су принципијелни, да стварно поштују принципе и међународно право, да воде предвидиву политику, као што то од других очекују, зашто би онда бежали од УН и од одлука Савета безбедности! Пошто нису, Србија треба да остане верна себи, свом народу, својим прецима, историјском наслеђу и непролазним тековинама цивилизације.
Зашто им је била била неопходна Мелонијева – да Макрон ублажи на баш часну улогу у „двојцу“ са Шолцем, или да тако проширени ојачају ЕУ димензију „плана“, или да Рим, иако једини сусед, не остане без заслуга за договорену инкарнацију Велике Албаније? У том трију, без обзира на САД као редитеља, ипак, недостаје Риши Сунак у улози Нелвила Чемберлена, како би реприза „спашавања мира“ 1938, у Бертсгардену, била бар приближно уверљиво као и премијера пре 85 година.
„Бриселским споразумом“ од 2013. Србија је повукла свој правни и уставни поредак и институције на Северу Покрајине. За узврат је обезбедила ЗСО са извршниом надлежностима, истина, само на папиру. Изгледа да противници Србије које она третира као „једину алтернативу“ смерају да сада у Брислу, након 10 година затезања „конопца до пуцања“, принуде Србију да поново плати формирање ЗСО, макар и по тзв. уставу тзв. Косова, тако што ће се сагласити да је Шолц-Макронов „план“, или „споразум“, добра основа за настављање преговора који ће водити закључивању „свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији“. То да „нормализација“, значи међусобно признање, успостављање „добросуседских односа“, поштовање реципроцитета, суверенитета и територијалног интегритета страна страна“, чланство тзв. Косова у међународне организације, укључујући УН, све то и много другог у истом смислу, ће саопштити САД, ЕУ, НАТО и Приштина. Ако прихвати то што су јој спремили они који одувек Србији само такве ствари спремају, она би могла и другачије интерпретира своју сагласност, само то не би много мењало ток ствари на штету Србије.
Врло је ризично уздати се у гаранције оних који их до сада нису поштовали, а не инсистирати на постојећим гаранцијама Савета безбедности УН и оних који другачије мисле, који подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. То је готово 2/3 света и то оног чија релевантност у глобалним односима расте, не опада. Притисци и тежина ситуације у којој се Србија налази нису оправдање за удаљавање од права, принципа и постојећих гаранција. Напротив. 26.03.2023.9
*
Примечание для читателей: Пожалуйста, нажмите на кнопки поделиться выше. Следите за нами в Instagram и Twitter и подписывайтесь на наш Telegram-канал. Не стесняйтесь делать репосты и широко делиться статьями Global Research.
НСПМ (Нова српска политичка мисао), 26.фебруар 2023.
Живадин Йованович является президентом Белградского форума “За мир равных”. Он является постоянным автором Global Research.
Изображение предоставлено InfoBrics
