На Балкану постоје две наелектрисане и супротстављене снаге, они који нагињу ка срцу Европе (ка Западу), и они који су више усмерени ка „периферији“ (ка Истоку). Та нетрпељивост је слична оној која дели Либан, Палестинске територије, Грузију, Јужну Америку, и Украјину. Највећи опозициони „камп“ Америци и НАТО-у је Србија. Тај српски „камп“, заједно са својим савезницима из Републике Српске и Црне Горе, жели или улазак у Руску и евроазијску сферу, или чврсту повезаност са њима. Њима супротстављени и политички доминантни „камп“ жели да Србија и Балкан уђу у америчку, евроунијску и НАТО сферу. Српска Радикална партија је оригинално настала у оквиру прве групе, док Борис Тадић и његова Демократска странка представљају ову другу групу у Србији и на Балкану.
Балкан је полазна тачка за војне операције у Источној Европи и Блиском Истоку. У том контексту је позиција бивше Југославије била веома значајна. Претходна Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била један важан независтан геополитички играч. Као што је то у садашњем случају Иран на Блиском Истоку, СФРЈ је могла да спречи Америку и НАТО да успоставе потпуну контролу над Балканом, што би представљало значајно спречавање америчких и НАТО планова за контролу Евроазије. То је и разлог зашто је Америка заједно са западноевропским савезницима учествовала у потпаљивању етничких тензија, нарочито између Срба и Хрвата, у Југославији.
Југославија је пала, али на Балкану се и даље настављају геостратешке игре. У тој „партији шаха“ се не одлучује само судбина српске покрајине Косово, које је сада самопрокламована република подржана од ЕУ и Америке, већ се одлучује и о судбини саме српске државе, као целине. Народ у Србији није заборавио НАТО бомбардовање своје земље, док истовремено корумпирана политичка елита у Београду „сарађује“ са Америком и НАТО-ом.
Такозвана „твитер револуција“ у Молдавији је такође била само наставак „борбе“ на Балкану и повезана је са догађајима у бившој Југославији и проблемима на Косову. Русија би могла да искористи Молдовију да учврсти руску позицију (у оквиру евроазијске позиције) у самој Србији и Источној Европи. У међувременју Србија наставља да флeртује са Американцима и ЕУ на једној страни, и са Русима на другој. Обе стране желе да Србију ставе под контролу у оквиру властите сфере.
Србија је „континентално блокирана“ нација у смислу да нема директан приступ отвореном мору. Свакако, Србија има гарантован приступ Црном Мору кроз Дунавски коридор. Река Дунав је у ствари један међународни пловни пут, кроз који могу да плове огромни трговачки бродови. По међународним уговорима о праву коришћења тих вода, српски бродови имају право да плове слободно Дунавом. Београд може увек да се „врати“ Дунаву, у случају да му се наметну санкције и забрани коришћење копна или ваздушног простора од стране Америке и Европске Уније. Под важећим међународним прописима (под условом да се поштују) Србија би могла несметано да успостави „жилу куцавицу“ користећи дунавски коридор и директно се повеже са Црним морем и Русијом. Да би се то спречило, све државе кроз које тече Дунав, морале би да буде контролисане.
Једина нација кроз коју тече Дунав, а да није под утицајем и контролом ЕУ и америчке сфере утицаја, јесте Молдавија, која је сама, слично Србији и Украјини, континентално блокирана. Сама Украјина је под знаком питања, али западна контрола над обе земље Молдaвијом и Украјином би могла ефективно да одсече руску помоћ Србији преко Црног Мора и Дунава у будућности, у случају да је Русији забрањено коришћење ваздушног простора око Србије. У том контексту и у контексту присилне интеграције у ЕУ, Молдавијска неутралност је, кроз Румунију, под сталним нападом од стране Америке и НАТО-а.
У склопу свега овог, напори за изолацијом Србије се настављају. Аутономна покрајина Војводина се налази на обали Дунава, где се и налазе највеће речне луке у Србији. Једна трећина становништва Војводине су несрпске мањине, међу којима су Мађари највећа група. Прикривени покушаји да се Војводина одвоји од Србије су већ у току. У овом моменту на Балканском фронту је тишина, али Косово и Војводина могу лако да „експлодирају.“
Превод: Миодраг Новаковић
Tekst na srpskom jeziku možete naći na http://www.vidovdan.org/home/37-politika/5015-2010-12-07-22-10-29
Originalni tekst možete naći na Globalresearch.ca
